Ljilijana Krasić: od Suve planine do svetskog zlata

Ljilijana Krasić je jedna od onih sportistkinja koje svojim primerom dokazuju da nikada nije kasno da otkrijemo nešto novo, zavolimo planine i počnemo da osvajamo vrhove.Teško je poverovati da je Ljilijana svoju prvu treil trku istrčala pre svega pet godina. Danas iza sebe ima titule svetske šampionke u planinskom trčanju i trail trčanju u konkurenciji Masters 2025. i 2026. godine, učešće na Svetskom prvenstvu u skyrunningu 2026. godine i bezbroj pobeda na trkama u Srbiji.

Čini se da Lilijani sve ide od ruke: od brzih trail trka u okviru TTLS-a do tehnički zahtevnih planinskih trka poput Tara Extreme. Različite distance, zahtevni tereni, novi izazovi — sa svakim od njih uspešno se nosi, ostavljajući iza sebe ne samo druge takmičarke već i mnoge snažne muške trkače.Upravo zato toliko volimo Lilijanu i sa velikim interesovanjem pratimo njenu trkačku priču. Čini se da je ono najzanimljivije tek pred njom!

-  Ćao! Naravno, kada vidimo tvoje fenomenalne rezultate, sve nas zanima, koliko dugo se baviš trčanjem? Da li si se bavila sportom kao dete?

- Ćao! Trčanje je moja velika ljubav, u tome sam jako dugo oko 30 godina, ali sam sa takmičenjima krenula jako kasno tek od 2021.godine. Oduvek sam u sportu, to je moj hobi.

- Ipak, ispričaj mi malo detaljnije — znači, pre svoje prve trke 2021. godine nisi uopšte učestvovala na trkama, već si trčala rekreativno? Kako je tada izgledao tvoj trkački život?

- Da do moje prve trke je to bilo samo rekreativno, trčanje mi je uvek prijalo, da se opustim, potrošim tu energiju koju imam i da ponovo napunim baterije. Koristila svaki slobodan trenutak, kad god mogu da istrčim bilo to 3, 5 ili više kilometara. Tada nisam imala dužine veće od 15km, ponekad to bude više ali baš retko. Želja mi je bila da istrčim polumaraton, smatrala sam to jednim velikim izazovom.

-  Kojim si se još sportovima bavila ili se trenutno baviš?

- Kao dete interesovanje mi je privukla gimnastika, odbojka i folklor. Trčanje je došlo nešto kasnije, što mi je najviše prijalo pa sam u tome ostala i dan danas.

- Kako si počela da se baviš trejl trčanjem? Kako si saznala za ovaj sport?

- Planinsko trčanje je jako specifično, i moje prvo saznanje da se trke organizuju na planinama je bilo od strane planinara iz okruženja, a posle sam se više informisala i putem medija, društvenih mreža. I naravno usledilo je trčanje u prirodi.

- Sećaš li se svoje prve trke?

- Kako se ne bih sećala. Bilo je to 2021.godine na Suvoj planini, u organizaciji mog kluba PSK Mosor iz Niša. Izabrala sam kraću trku Suva Fun 14km sa 722m elevacije. Moj prvi nastup na planinskoj trci i 4.mesto u apsolutnoj ženskoj konkurenciji.

- Kako si se osećala nakon svoje prve trail trke? O čemu si razmišljala? Da li ti je bilo teško tada na trci?

- Nakon svoje prve trke sam se osećala fenomenalno, bila sam presrećna i rekla sebi od sada ideš na trej trke. Zahvalana svojoj ćerki koja me je na to naterala, moj vetar u leđa. Smešno je što sam tu svoju trku odradila u asics patikama za asfalt, i shvatila da prvo što moram da uradim jeste da kupim patike za trejl. Trka je za mene bila izazov, da vidim gde sam sa iskusnim trejl trkačima, tako da sam stvarno uživala i nije mi bilo mučenje iskreno.

- Nakon toga si počela redovno da treniraš u planinama, je l’ tako? Koliko si imala godina kada si istrčala svoju prvu trku na Suva Trejlu? Ne volim pitanja o godinama, ali mislim da je u tvom slučaju to baš lepa i motivišuća priča.

- Da nakon svoje prve trke 2021.sam se učlanila u PSK Mosor Niš i krenula sa trkama. Moja prva trka sa klubom, a druga inače je bila iste godine u oktobru mesecu na Rajcu gde sam osvojila treće mesto. Moja najveća dužina i najgori vremenski uslovi, 27km sa preko 1000m uspona po pljusku i vetru tokom cele trke. A što se mojih godina tiče one nisu tajna tada sam imala 46 godina.

-  Reci nam nešto o sebi – čime se baviš, koje si struke, gde živiš i odakle si?

- Moje zanimanje nema nikakvih dodirnih tačaka sa trčanjem. Po zanimanju sam diplomirani ekonomista , radim u struci kao rukovodilac finansijsko računovodstvenih poslova, živim u Nišu, a inače sam rođena u Prokuplju. Trčanje mi je spas s obzirom da mi je posao kancelarijski vezan za računar 8h.

- Kada si počela da trčiš, koje si ciljeve sebi postavila i da li si do danas uspela da ih ostvariš?

- Kada sam krenula sa planinskim trčanjem, želja mi je bila da obiđem što više planina,  različitih terena, bila sam bukvalno željna istraživanja i novih izazova. Neke ciljeve sam sebi postavljala tek kada sam videla svoje mogućnosti. Ti ciljevi se upravo odnose na napredak, pomeranje sopstvenih granica, i uglavnom sam uspela da ih ostvarim. I bez obzira na godine još uvek verujem da mogu da pomerim granice, i da nisam dala sve od sebe.

-  Šta misliš, koji tip trčanja ti najlakše ide, a šta ti ide malo teže? Na primer, meni tehnički spustevi u planini idu lakše nego oni skoro ravni, gde samo treba brzo da okrećeš noge (neki makadam) 

- Najviše mi odgovara klasičan trejl, volim valovite staze, i uspone i spusteve kao i ravne delove gde mogu da pustim korak i uživam u trčanju. Teže mi padaju tehnički tereni, uspone tehničke dobro savladavam i nisu mi teški, ali strme i tehničke spusteve ne volim, i tu nisam toliko vešta dosta me usporavaju.

Durmitor trejl, jul 2026

- Koje su tvoje omiljene takmičarske distance, zašto?

- Ako analiziram šta mi najviše prija, koja distanca, rekla bih oko 30km sa nekih 1500m uspona. Zato što to nije ni malo, a ni previše. To je ta neka sredina koja mi najviše prija, potrošila energiju, ali nisam premorena i osećam se ispunjeno i lepo.

-  Kako uspevaš da kombinuješ trčanje sa poslom i porodicom?

- Ranije nisam mogla da idem na takmičenja i posvetim se pripremama upravo zbog posla i porodice, zato sam kasno i krenula pre šest godina. Majka sam, moja ćerka sada ima već 24 godine i upravo zahvaljujući njoj ja sam sada ovde gde jesam, moja najveća podrška i pokretač. Upravo ona stoji iza svakog mog uspeha.

-  Koja je tvoja najveća prednost u trčanju, a šta smatraš svojom slabom stranom?

- Prednost je možda genetska predispozicija, ali ništa bez posvećenosti, rada, discipline i odgovornosti. Umerenost je najbolja kako u svemu tako i u trčanju, umela sam da preteram u testiranju sebe i svojih mogućnosti, tako da je to jedna od mojih slabosti koju sada uspevam da kontrolišem.

-  Da li radiš treninge snage i vežbe istezanja, koliko često ideš u teretanu?

- Trening snage i vežbe istezanja, koje nisam redovno radila su me koštale povreda tako da ih sada ne preskačem. Radim ih u kućnoj varijaniti, dva puta nedeljno.

- Koje vrste treninga najviše voliš – intervale, tempo treninge ili duge trčanja?

- Volim sve, ali nekako najviše uživam kada radim dužinu, pa i tempo trening.

- Koju trku smatraš najuspešnijom u svojoj karijeri?

- Moj najveći uspeh koji bih izdvojila jeste moj prvi nastup sa Reprezentacijom Srbije na Svetskom masters prvenstvu u Medunu/ Italiji prošle godine. Uspela sam da osvojim zlatnu medalju u kategoriji žena od 50-54 godine, i budem druga u apsolutnoj konkurenciji na stazi od 34km/1900m elevacije u konkurenciji od 96 žena iz 36 zemalja sveta. I ako sam uspela da odbranim titulu ove godine u Češkoj i ponovo osvojim zlatnu medalju, ova mi je najdraža.

-  Reci nam nešto o ishrani – da li posebno vodiš računa o unosu proteina i ugljenih hidrata? Da li koristiš suplemente? Kako se hraniš tokom trka?

- Ishrana jeste jako bitna, ali ne mogu reći za sebe da se posebno hranim već da se trudim da unosim dovoljno proteina i ugljenih hidrata. Da se dovoljno hidriram, od vitamina su tu Magnezijum i vitamin C svakodnevno, a s vremena na vreme uključujem i druge vitamine, u zavisnosti od godišnjeg doba i intenziteta treninga. Na trkama kako obično svi koriste energetske gelove, sa mnom to nije slučaj. Hranu koristim samo na dužim distancama, obično su to urme, badem, mix orašastih plodova.

-  Koje metode oporavka koristiš, na primer masažu?

- Za oporavak je to dovoljno sna, šetnje, istezanja, a masažu primenjujem tđ.u kućnim uslovima uz primenu masažera.

-  Ispričaj nam kako si se oporavljala od povrede koju si zadobila pre dve godine, neposredno pred Suva Trail?

- Povrede se dešavaju, jer planinsko trčanje ima i svojih prednosti i mana. Mana u smislu rizika od povreda, uostalom kao i svaki sport kome se ozbiljno posvetite. Da imala sam ozbiljniju povredu pre dve godine neposredno pred trku Sva trail, stres frakturu potkolenice. To nije nastalo odjednom, do toga je došlo zbog pretreniranosti, nedovoljno oporavka i izostavljenih vežbi snage koje su jako bitne. Opravak je jako bitan i traje, moja pauza je trajala četiri meseca, i nakon toga postepeno vraćanje trčanju i što se tiče dužina i intenziteta treninga.

- Koje su tvoje omiljene trke u Srbiji i Evropi?

- Moje omiljene trke na kojima sam učestvovala u Srbiji su Suva trail i Tara ultra trail , a van granica naše zemlje Durmitor.
Suva trejl 2023

- Omiljena mesta za trening u Srbiji?

- Naravno Suva planina gde redovno treniram. Rado bih išla na pripreme i na drugim planinama u Srbiji poput Tare, Zlatibora, Kopaonika ali treba izdvojiti vreme za to, a ja nisam u takvoj mogućnosti.

Zimski trening na Suvoj

-  Kakvo vreme najviše voliš za trening?

- Najidealnije vreme je suvo i svežije vreme. Mada sam navikla na sve vremenske uslove. Mogu reći samo da mi baš ne prija jak vetar, visoke temperature i obilne kiše sve ostalo je ok.

- Što se tiče treninga — koliko su ti dostupne lokacije za trčanje? Da li moraš da ideš autom do njih ili imaš trail staze odmah od kuće? Najčešće treniraš iz Niške Banje, ali koliko sam shvatila, tamo ideš uglavnom vikendom?

- Da moji treninzi dužine su uglavnom na Suvoj planini, Niškoj banji. Nekada idem kolima ( udaljeno mi je 11km od stana) nekada kejem do banje, u zavisnosti od treninga koji planiram. Tu su i obližnja brda poput Kameničkog visa gde tđ.radim treninge.

-  Imaš li trenera ili sama sebi praviš plan treninga? I uopšte, imaš li neki plan treninga, odnosno da li redovno radiš intervale, lagana trčanja za oporavak, dužine i tempo treninge? Ili trčiš u zavisnosti od situacije? (Kao ja )

- Nemam trenera, dosta sam istraživala, čitala, edukovala se kako bih se bavila ovim sportom, tako da sama planiram svoje treninge. Imam nedeljni plan, ali treninge ipak prilagođavam svojim obavezama, vremenskim prilikama i mom ličnom osećaju. Vikend mi je predviđen za brda i dužine , a u toku radne nedelje radim asfalt, tempo treninge, intervale kao i lagana trčanja, naravno dva dana pauze predviđenih za vežbe snage. Ali naravno sve je to kod mene podložno promeni opet kažem u zavisnosti od situacije.

-  Koju trku sanjaš da istrčiš? Da li već imaš planove za sledeću sezonu?

- Snovi se ostvaruju, jer sam bila na mestima na kojima sam mislila da mogu samo da sanjam a to je Španija. Neostvarena mi je Lavaredo i Julijski Alpi. Što se tiče sledeće sezone, to će biti trke iz nacionalne serije PSS, neke sa reprezentacijom Srbije, kao i u sopstvenoj režiji poput Durmitora, i još mnogo toga bih ali sebe ograničavam sa brojem trka i čekam kalendar trka kako bih mogla da sve isplaniram.

- Znam da je o tebi snimljen film Vrhovi tišine. Baš me zanima zašto se tako zove? Kako je nastala ideja za film i kome je ona prva pala na pamet? Kako je teklo snimanje? I gde film može da se pogleda? Nisam uspela da pronađem link.

- Da dokumentarni film " Vrhovi tišine" u režiji Film kluba iz Ptokuplja govori o mom životu i ljubavi prema planinskom trčanju. To su moji poznanici koji su bili fascinirani mojim rezultatima j njima potpuno nepoznatoj sportskoj disciplini. Tako smo krenuli, snimanje je bilo u januaru i februaru ove godine u Niškoj banji, mom stanu i poslu, kako bi me predstavili u najprirodnijem svetlu, da jedna sasvim obična žena ima takav život. Vrhovi tišine predstavljaju planine, i tamo ja pronalazim mir, tišinu gde čujem samo zvuk prirode i ptica.

Inače je film prošao dosta festivala i osvojio brojne nagrade.

Brza pitanja:

1. Koja ti je omiljena trka na koju želiš da se vraćaš opet i opet?

Omiljena mi je Tara ultra trail, gde god prolazila staza i koja god dužina bila, volim i Suvu trail koja se trenutno ne organizuje, ali se iskreno nadam da će ponovo biti u budućnosti. Jako mi se dopao i Durmitor tako da će se sigurno naći u mom kalendaru trka za sledeću sezonu.

2. Koji ti je omiljeni brend patika za trčanje? Može i konkretan model.

Moj omiljeni brend je Asics i Hoka. Trčim obično u Hoka Challenger 8 i Asics Trabuco max 4.

3. Koliko u proseku pretrčiš nedeljno i mesečno? Koliku visinsku razliku pritom napraviš?

Pošto sam nakon povrede rešila da smanjim kilometre, sada trčim u proseku od 300-450km mesečno sa oko 6000-9000m uspona, naravno to varira iz meseca u mesec u zavisnosti od trka.

4. Omiljena hrana uveče nakon trke?

Nakon trke volim teleću čorbicu i salatu, ili samo cezar salatu. I obavezno neko voće, slatkiš.

5. Ultra: sa štapovima ili bez njih?

Ne koristim štapove na trkama.

6. Da li si ikada trčala drumske trke? Imaš li zvaničan rezultat na polumaratonu ili maratonu? Ako nisi, da li bi volela da ih istrčiš da imaš zvaničan rezultat? 

Da,  trčala sam zvanično 5km, polumaratone i maratone. Moja najbolja vremena: vreme na 5km 19,16min.(štafeta -Niš Šričin moj 5,28km vreme 20,20min). Vreme na polumaratonu 1:29 -Kruševački polumaraton (2023.god.) i Beogradski maraton 3:17 (2024.god.)